Археолошка налазишта на територији општине Бела Црква

Подручје Беле Цркве и њене околине било је насељено још у каменом добу. Интензиван живот се наставио и кроз остале периоде праисторије, бронзано и гвоздено доба, о чему сведоче бројна археолошка налазишта

Боравили су овде, или само пролазили, Трачани, Келти, Скити, Дачани.

Затим су владали Римљани, Сармати, Готи, Авари, Словени, Мађари, Турци и Аустријанци.

Све промене довеле су до постојања многобројних археолошких налазишта, која се налазе у сливу реке Нере, Јаруге, Караш, поред мртвог Караша, канала ДТД, у Делиблатској пешчари, крај обале Дунава и локалитетима у околини насељених места, као и у њима, што на жалост до данас није довољно истражено и публиковано.

У оклини Беле Цркве постоје многа архаеолошка налазишта, најзначајнија су:

-Банатска Паланка и област између Јасенова анд Орешва, на овој локацији се налазе остаци насеобина из периода млађег каменог доба, неолита;

Бронзано доба као период заступљено је кроз следеће археолошке локације:

-Барутана, простор данашњег градског отпада,

-поток Долић надомак Црвене Цркве,

-Дупљаја, налазиште старог града где су пронађена чувена Дупљајска колица,

-Сиглова циглана, вишеслојно налазиште у самом граду Бела Црква.

-Капија Бескраја у Старој Паланци, локација на којој су се смењивале све културе прошлости, почевши од каменог доба па све до данас.