Градска и рурална архитектура

Архитектура Беле Цркве типолошки и стилски слична је као у другим деловима бивше Аустро-Угарске, са варијантама барока, класицизма, романтизма, историјских нео-стилова, сецесије и савремене функционалистичке архитектуре. Међутим, она у целини носи више печат симбиозе разних стилова него што представља скуп чистих и изразитих примерака појединачних стилова. У тој истовременој појави разних стилских елемената огледа се дух грађанства, историјски значај, као и географски положај, традиционалност становништва и градских институција. Таква архитектура је израз посебних историјских услова развоја Беле Цркве у оквиру Војне границе, а и сталешког припадништва и развоја његових градитеља. Војно-граничарски објекти око централног простора парка, зграда Румунске православне цркве са сликама Димитрија Турке и Аксентија Маришескуа, зграда у којој се налази Музеј, зграде Архива, библиотеке и читаонице. Овде се налази известан број објеката са изразитим одликама архитектуре 18. века (засвођени улази), или у класицистичком стилу зграда бившег Магистрата из 1830. године, Католичка црква из 1806. године, Руска црква, као и зграда школе из 1845. године.

После 1890. године град добија обележје бечке сецесије. Зграда у Улици 1. Октобра број 90-92, грађена у периоду 1897 – 1904, данас дом за незбринуту децу, била је некада репрезентативна породична вила. Зграда представља израз напретка грађанства, потпуно је очувана у свом изворном облику са стилским елементима сецесије има стилске и уметничке вредности.
Бела Црква има и два гробља, православно и католичко, који су богатством својих капела, споменика и ограда од кованог гвожђа, значајни за историју уметности: породична гробница Деспотовића, капела породице Путник из 1895. године, капела из 1908. године и капела – једнобродна црква са трансептом из 1888. породице Александра и Јулијане Шмиц.
Спратни објекат ватрогасног дома у улици 1. Октобра број 10 из 1738-1739. године један је од најстаријих објеката у Белој Цркви. Објекат је један од ретких сачуваних у барокном стилу у Војводини, тако да својим занимљивим решењима (систем масивних зидова, стубови, сводови), тремом који служи као комуникацијска веза међу просторијама и барокном декоративном обрадом фасада, представља значајан примерак за изучавање барокне архитектуре у Војводини. Од 2015. године постаје Завичајна кућа Срба, Немаца и Мађара, као носилац заједништва Белоцрквана разних нација.

У Улици Жарка Зрењанина број 17 такође се налази репрезентативни, спратни објекат познат под именом Вила Даница. Својим стилским особеностима и монументалним изгледом значајно доприноси лепоти периферије града.