Белоцрквански Карневал

Туристичку сезону у Белој Цркви отвара међународна манифестација „Белоцрквански Карневал“, која има традицију дугу преко 150 година.
Данас је "Белоцрквански Карневал" мултидисциплинарна манифестација и представља спој туризма и привреде у коју су укључени локални, регионални и остали сегменти у циљу промоције Беле Цркве и њених потенцијала, као и читавог региона.У припреми карневала учествује читав град, а улице и фасаде се дотерују посебно за ову прилику.

Програм Белоцркванског Карнебала је седмодневан. Он обухвата излагање цвећа у отвореним и затвореним просторима, у цветним двориштима, баштама, терасама, са избором и награђивањем најлепших, музичке и остале културне свечаности посвећене цвећу и карневалима, изложбе, промоције, медијске презентације и остале програме и активности који одговарају фестивалу и месту збивања, културне програме који су везани за мултинационалност овог подручја, односно културно-уметничке програме базиране на језицима, фолклорима и обичајима националних мањина, као и гостовање карневалских и певачких група, те фолклорних удружења.
Посебан догађај чини завршница карневала, поворка са експонатима који се месецима унапред праве специјално за ову прилику, а поред експоната ту су и мажореткиње, као и учесници из свих карневалских градова Србије и иностранства, а по завршетку поворке организује се ватромет...
Сваке године се „Белоцрквански Карневал“ одржава последње недеље јуна, а очекује се велики број посетилаца који ће уживати у овој манифестацији.

Белоцрквански карневал кроз историју

Према записима први карневал у Белој Цркви одржан је још 1828. године по узору на карневал у Келну, што не чуди ако се узме у обзир да су Белу Цркву основали 1717. године гроф Флоримунд Мерси и досељеници из Аустрије, Немачке, Француске.
Прво карневалско удружење основано је 1910. године, а чиниле су га занатлије које су желеле да карневал буде народни по узору на фашинг забаве, за разлику од тадашњих балова под маскама који су представљали затворене грађанске забаве.
Убрзо су основане и карневалске новине и из бројних новинских чланака из 19. века може се сазнати пуно о карневалу у Белој Цркви, а заједнички именитељ били су шаренило, музика, игра , певање, весеље и љубав.

Карневалске свечаности отпочињале су у суботу или недељу на железничкој станици, свечаним дочеком „принца и принцезе“ карневала, који би приспели редовним путничким возом. На белоцркванској железничкој станици би неко у име Карневалског одбора поздравио бираним речима „принца и принцезу“. На дан покладног уторка (фебруар – март) организована је Велика карневалска поворка. Групе би се окупљале испред Ванделини Капеле (срушена 1967. године) потом би поворка ушла у Милетићеву улицу. Ту би на балкону Магистрата, градоначелник поздравио учеснике. На челу су били млади људи – коњаници, након њих на великим колима су ишли „принц и принцеза“, иза њих група мушкараца и жена раскошно обучених.

Белоцркванском карневалу као манифестацији је тешко било одолети, па није ни чудо да су Белоцрквани карневал са прекидима, због тужних периода ратовања, сачували до данас. Након Другог Светског рата, карневал је из зимског премештен у летњи период ( последња недеља у јуну) и постао “Карневал цвећа”.
Карневал је током година модификован у складу са тенденцијама у свету, али је задржао аутентичност - алегоријска кола. У духу очувања изворне традиције најстарије карневалске манифестације у Србији , наш карневал се поново зове Белоцрквански карневал, а цвеће којим варошица обилује и даље је један од мотива који преовлађују на појединим алегоријским колима.
Звао се он Фашинг карневал, Карневал цвећа или једноставно Белоцрквански карневал, ова варошица ће увек бити синоним за карневалске свечаности у нашој земљи.