Назад

Река Караш

Специфичност јој дају слапови (гатови) који овом простору пружају аутентичност и атрактивност. Управо то је великим ентузијазмом појединаца претворено у лепо уређен амбијент који пружа прави одмор и опуштање. Поред спортских терена, летњег ресторана, кампа, плаже, ту је и парк скулптура који се сваке године проширује захваљујући уметничкој колонији која се одржава почетком августа.
Караш (рум. Цараş) извире у Румунији и улива се у Канал ДТД (између Дупљаје и Гребенца) а затим њен даљи ток до Дунава користи садашњи канал ДТД који при томе оставља дивне пресечене меандре (мртваке – Мртви Караш) и данас богате рибом. у Србији близу Беле Цркве. За време римског царства река је била позната под називом Апо, што је на трачанском значило вода. Караш извире у Банатским планинама, североисточно од града Анина у Руминији. Извор је у близини изворишта река Брзаве и Нере. Ток Караша кроз Румунију има дужину 50 километара, после извора прво иде ка северу, али код града Карашова скреће на југозапад где прима велики број притока. Најпознатија у том делу је Лисава. Одмах после уласка у Србију, Караш добија значајну притоку Буругу са десне стране и Илидију са леве. Протиче поред села Куштиљ, Војводинци, Добричево, Стража и Јасеново, када додирује источне делове Делиблатске пешчаре код брда Думача. Од ове тачке Караш је део канала Дунав-Тиса-Дунав и пролази поред места Дупљаја, Гребенац, Кајтасово и Банатска Паланка пре него што заврши свој 60 километара пут кроз Србију и улије се у Дунав код места Стара Паланка.

Река нера

Последња неукроћена река у Војводини; њени брзаци, меандри, пешчане и шумовите плаже и скривене лагуне одушевиће сваког љубитеља недирнуте природе. Због свих ових особености Нера је добила надимак „природни ђакузи“. Од рибе у њеном току се може наћи доста јаза, скобаља, мрене те од грабљивица штуке, бандара, буцова, сома док се на самом ушћу у Дунав може ловити смуђ и шаран.
Нера (рум. Нера, мађ. Нéра) је река у области Баната, у Србији и Румунији, лева притока Дунава. Нера је дуга 124 километра. Река Нера истиче из планина Семеник у румунском Банату, близу града Решица. Првим делом тока река тече јужно, да би затим скренула ка југозападу правећи клисуру између Банатских планина и Семеника. Овде Нера прима главну притоку Рудерију, а затим мења правац ка северозападу до Најдаша и Кусића где постаје гранична река између Србије и Румуније.
Тако тече наредних 14 километара до ушћа у Дунав код Банатске Паланке. Овим делом тока Нера углавном тече ка западу, пролазећи кроз Белоцркванску полукотлину, код локалних Срба у Румунији познатију као Пољадија. Нера је бујичног карактера, и некада је била регулисана каналом Јаруга. Постоји неколико потока који се у уливају у Неру (Кусићки, Буканов, Лесковачки). При ушћу Нера је широка између 20 и 40 метара. Корито је шљунковито и већим делом године вода је веома бистра и хладна. Протеклих година примећен је пораст температуре воде. Обала је већим делом обрасла аутохтоним белим тополама и врбама.

Реке

workimg
Река Караш
workimg
Река Караш
workimg
Река Караш
workimg
Река Нера
workimg
Река Нера
workimg
Река Дунав
workimg
Река Дунав
workimg
Река Дунав
workimg

Дунав са каналом ДТД

Дунав – (нем. Донау , слов. Дунај, мађ. Дуна, украјински Дунай, рум. Дунăреа, тур. Туна) са 2850 километара је најдужа река у Европској унији и након Волге друга најдужа река у Европи. Протиче кроз 9 држава и неколико главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини. Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 километара, и то претежно кроз Војводину и целом овом дужином је плован. На делу између Старе Паланке и Рама, Дунав је веома широк и источни и североисточни ветрови стварају велике таласе. На левој, банатској обали, од давнина постоји скела, која улази у канал Дунав-Тиса-Дунав (ДТД), који се овде и завршава. Река Нера такође овде завршава свој ток у Дунаву. У приобалном подручју, око 500 метара узводно од ушћа канала, налази се резерват природе Лабудово окно, чувено станиште птица и захвата један део општине. Стара Паланка је мало рибарско место на ушћу канала, са скелским пристаном, ресторанима са увек свежом рибом и рибљим специјалитетима. Километар удаљено од обале је село Банатска Паланка, а 13 километара даље путем је Бела Црква.
Канал Дунав Тиса Дунавје јединствени систем канала против поплава као и за наводњавање земљишта, као и пловни пут, за отпадне воде, за туризам, лов и риболов. Укупна дужина система је 929 км, укључујући нове и старе канале и притоке које су биле целе или делом обновљене и интегрисане у систем. У мрежи постоји 51 објекат - 24 капије, 16 предводница, 5 сигурносних капија, 6 пумпи, као и 180 мостова. Ова мрежа омогућава дренирање око 700.000 хектара земљишта и наводњавање 50.000 хектара. Могућа пловидба каналом је 664 км. У систему канала налази се 14 лука за утовар-истовар терета. У периоду 1958 - 1976 рађена је реконструкција, као и нови канали у постојећем систему канала који су прављени још за време Аустро-Угарске.

Сига

Извориште питке воде које се налази на самом ободу Беле Цркве. Ушушкана између два брдашца обраслих густом шумом, Сига је одувек представљала и једно од омиљених излетишта за Белоцркване, али и једно од плућа града.
По мерењима из новембра 1988. године, издашност извора извора износила је 2,0 литара у секунди. Међутим, несавесношћу грађана и локалних власти, излетиште је потпуно руинирано, а шумски појас води безнадежну битку са воћњацима и нелегалном сечом.

Назад